Комплекс београдске тврђаве чине Горњи град, Доњи (или Водени) град и парк Калемегдан. Данашњи облик зидина формиран је крајем 18. века, с тим што је највећи део грађевина и зграда који су постојале у оквиру тврђаве срушен у разним ратовима. Више о историји Београда можете да сазнате овде.  Мапа тврђаве

ГОРЊИ ГРАД је срце тврђаве, последња одбрана Београда и место где су живели заповедници града. У доба Римског царства имао је правоугаони облик, у току средњег века његова се површина значајно проширује али су зидови и даље паралелни, са бројним кулама за стрелце. Због појаве и развоја артиљерије, Горњи град се проширује и утврђује новим системом зидова са троугластим равелинима и бастионима. Ови зидови у савремено доба пружају пуно скровитих места за заљубљене парове. Осим Војног музеја и првог масонског храма у Београду (галерија Природњачког музеја), ово су још нека занимљива места која можете да видите у Горњем граду: Победник, симбол Београда висок 14м, бронзани споменик на каменом стубу. Постављен је 1928., на десетогодишњицу

пробоја Солунског фронта (велике победе српске војске у I светском рату). Аутор је Иван Мештровић. Првобитно је требало да буде постављен на Теразијама, али је одлучено да се постави на данашње место због великог отпора јавности да реално приказан голи мушкарац стоји у центру града. "Лицем" је окренут према Земуну. Са платоа поред Победника пружа се поглед на најлепше заласке сунца које можете да видите у центру неког европског главног града. На платоу можете да погледате макету Горњег града из доба Деспота Стефана Лазаревића. Највећи део његовог замка је срушен у великој експлозији барутног магацина 1690. год.

Деспот Стефан Лазаревић (1377-1427), витез и песник, први је од Београда направио престоницу српских земаља и посветио га Пресветој Богородици. Био је веома образован за то доба, а истакао се и јунаштвом у многим биткама. Био је међу најугледнијим витезовима Змајевог реда. Деспотова капија је изграђена у првој половини 15. века и представља најбоље сачувани део његовог средњевековног утврђења. Била је главна капија Горњег града са покретним мостом. У кули поред ње је смештена Астрономска опсерваторија са чијих телескопа понекада можете да посматрате небеска тела (Тел: 3032-133). Северни зид Горњег града је омиљено место младима за дружење уз пиво и гитару или романтичне изјаве љубави уз поглед који одузима дах.

Зиндан-капија: изграђена је половином 15. века и била је најбоље утврђен улаз у тврђаву. Подрумски део овог објекта служио је као тамница. У непосредној близини је ресторан "Калемегданска тераса", одлично место за предах и ручак уз поглед на реку (мада се викендом дешава да због прослава венчања ресторан буде комплетно закупљен). На средини парка у Горњем граду налази се Турбе (гроб) Великог везира Османлијског царства Силахдар Дамад Али Паше који је смртно рањен у бици са војском Еугена Савојског код Петроварадина. Осим њега, ту су сахрањена и два војна заповедника београдске тврђаве. Са унутрашње стране зида, поред Дефтердарове капије, налази се Чесма Мехмед Паше Соколовића, Великог везира српског порекла који је служио 3 турска Султана (између осталих и Сулејмана Величанственог који је успео да од хришћана освоји Београд). Некада се поред чесме налазила главна џамија у Горњем граду. Римски бунар: Мистериозна грађевина дубока 60 метара (10м испод дна реке Саве) пречника 3,40м, данашњи облик је добила за време Аустријске власти почетком 18. века. Од врха бунара до његовог дна спушта се двоструко спирално степениште. Многи су нестали у његовој сабласној води која потиче од сакупљене кишнице. Алфред Хичкок је био фасциниран језивошћу овог места на коме је извршена једна од најсуровијих казни у историји тврђаве.

Црква Ружица - Храм рођења Пресвете Богородице: најстарија је црква (која још увек постоји на истом месту) у Београду. После османлијског освајања 1521. године претворена је у барутни магацин. Поново постаје црква када су Срби 1867.преузели тврђаву. Срушена је у бомбардовању у I светском рату, обновљена 1925. Од аустроугарских граната и метака којима је рушена црква изливена су 3 месингана лустера која висе у њој. Испред цркве се налазе скулптуре два српска војника: копљаника Цара Душана и пешадинца из Првог

светског рата. Садашња црква Свете Петке је изграђена 1937. изнад древне пећинске цркве у којој се налази чудотворни извор. Мошти Свете Петке коју Београђани веома поштују, чуване су у пећинској цркви све до 1521. године, када их је после освајања Београда Султан Сулејман Величанствени однео у Цариград. У цркви се данас чува део њених моштију (два прста). Кости бранилаца Београда (1914-1915) пронађене током градње цркве смештене су у оближњу костурницу испод Јакшићеве куле, главне топовске куле тврђаве из 1460. год.

ДОЊИ ГРАД: у средњем веку овде се налазило градско насеље са кућама, црквама, трговима и пијацом. Један део је заузимала и лука за трговачке и ратне бродове. Улаз у луку је током опсада затваран ланцем. Данашње зелене површине у Доњем граду покривају богат материјал за нека будућа археолошка истраживања. Скоро сви објекти који су постојали у Доњем граду су срушени или спаљени у разним освајањима и бомбардовањима града. Остало их је само неколико које можете да обиђете у току шетње: Капија Карла ВИ (изграђена 1736. године као свечани улаз у Доњи град, посвећена хабсбуршком Цару чија је војска освојила Београд 1717.), Планетаријум Астрономског друштва "Руђер Бошковић" који се налази се у згради Турског купатила с краја 18. века), остаци београдске митрополије...

Ту је и велики барутни магацин - Барутана, укопана у стену испод тврђаве и окружена дебелим зидом. Изградили су га Аустријанци 1720. године. После обнављања, овај простор служи за излагање камених споменика, саркофага и жртвеника из доба Римског царства пронађених на територији Београда и околине од 1 до 4. века НЕ, (у то време на месту данашње барутане налазило светилиште посвећено Митри). Овде можете

да видите и "Јонин саркофаг", најстарији пронађени артефакт са хришћанским симболима на територији Београда. Радно време: Уто-Нед. 12-17. Кула Небојша је изграђена 1460. као топовска кула. За време османске власти претворена је у тамницу и мучионицу у којој је поред бројних других родољуба разних националности 1789. убијен и грчки револуционар и песник Рига од Фере. Кула је недавно реновирана тако да више не може да се доживи аутентични амбијент. Мултимедијалне инсталације на 4 спрата пружају разноврсне информације о Османлијском царству и устанцима против њега. У објекту поред куле налази се сувенирница, инфо-центар и тоалет. Улазнице: 300 динара, студенти и деца 150 динара. Радно време: Уто-Нед. 10-20 (зими 10-18).